Ivana Smiljanić: ZAPAMTIĆEŠ TI MENE

Ivana Smiljanić

ZAPAMTIĆEŠ TI MENE
Ambijentalna instalacijaGalerija NOVA
Andrićev venac 6
Otvaranje 1. juna 2011. u 19čIzložba je otvorena do 27. juna

Autorski stejtment:- Koristeći svetlo, zvuk, folije i pečate i neke svoje intimne beleške, kreirala sam jedan neobičan ambijent u kome postaje vidljivo sve što se toliko teško vidi, da ni ne verujemo da postoji. Nešto pažljivo skrivano i lucidno u partnerskim odnosima. I moje čedo – slonče, koje je izraslo u pravog, velikog slona. Nevidljivog. Toliko velikog, da sam i ja pored njega postala nevidljiva. Mislila sam da sam tako nevidljiva bolja majka.
- Koje gluposti, pa nisam ja slonica?!
- Ustvari, izložba je o moći, o zaslugama i kaznama. Nevidljivim, naravno. O građanskoj odgovornosti. O normalnosti. O pravu svih nas, i mom ličnom, da stvari nazovemo pravim imenom.
- O slonu u sobi.
- Kom slonu?

*

Iz teksta Dubravke Đurić:

U multimedijalnom polju savremene umetnosti, rad sa jezikom odvija se na više nivoa. U aktuelnoj instalaciji, ispisane reči na podlozi zida galerije upotrebljene su da bi se njima opcrtale konture ženskog tela u pokretu. Svaka kontura je sačinjena od jedne fraze koja se beskonačno ponavlja. Repetativnost rečenica i fraza stvara izvesnu ambivalentnost u smislu poigravanja njihovim semantičkim potencijalnom. Semantički aspekt reči je prisutan, ali se beskrajnim ponavljanjem istovremeno i prazni.  Reči su u funkciji oblikovanja vizuelne konture, te se na taj način njihova semantika poništava ili makar  do izvesnog stepena neutrališe.  Ali svaka kontura nastaje aktiviranjem materijalne strane reči – njihovim grafičkim oblikom i to tako što se rečenice i fraze ispisuju slovima različitih veličina. Ovaj postupak  se može uporediti sa tretiranjem jezičkog znaka u konkretnoj poeziji od kraja pedesetih godina 20. stoleća, ali se može dovesti i u vezu sa aktiviranjem vizuelnog aspekta jezičkog znaka u savremenim reklamama. Opisano aktiviranje materijalne osnove reči kao označitelja u smislu njihovog grafičkog oblika semantizuje ih, ali ih istovremeno i desemantizuje. Semantizacija i desemantizacija se odvijaju i aktiviranjem označiteljskog aspekta reči kada se one izgovore i kada čujemo ljudski glas,  te je ambijentalna instalacija ujedno i zvučni ambijent.  Zvučni ambijent nastaje kada se  u galeriji  emituje snimljeni glas umetnice, koja sporo izgovara već na vizuelan način upotrebljene rečenice i fraze. Reči se izgovaraju sa velikim pauzama, te se tako razara ili bar relativizuje, odnosno narušava sintagmatski lanac. U našem slušnom polju oni se  pojavljuju kao naizgled nepovezane, odvojene i autonomne, te glas deluje na nas svopstvenom magijom.

*U trajanju izložbe, ponedeljkom od 19 časova, održava se prateći edukativni program na temu nasilja prema ženama. Gošće su aktivistkinje i saradnice Autonomnog ženskog centra, Mreže Žene protiv nasilja, Incest trauma centra, Psihološkog savetovališta Psihološki krugovi, Udruženja građana SUSRET i Instituta za psihodramu.
Program je besplatan.

*

O autorki:Ivana Smiljanić je vizuelna umetnica, performerka i plesačica. Rođena je 1980. u Beogradu. Završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 2005. i Magistarske studije na istom fakultetu 2009. Kao stipendistkinja KulturKontakta (Beč) i SSA (Salcburg), usavršavala je video i performans na Salcburškoj letnjoj akademiji likovnih umetnosti, 2000. i 2002. godine. Samostalno je izlagala i izvodila performanse u Beogradu, Pančevu, Prijepolju, Zagrebu, Puli, Ljubljani, Briselu, Bergenu i Njujorku. Učesnica je najvećih umetničkih manifestacija u zemlji (Oktobarski salon, BELEF, Noć muzeja) i preko četrdeset grupnih izložbi širom evropskog kontinenta. Dobitnica je najznačajnijeg priznanja za mlade vizuelne umetnice i umetnike u Srbiji – Nagrade ”Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2009. godinu i tim povodom boravila u International Studios & Curatorial Program, u Njujorku. Živi u Beogradu.

*

Izložbu je podržala i delom producirala Nagrada Dimitrije Bašičević Mangelos.

……………………………..
www.ivanasmiljanic.com